Razvod je, rekosmo, poceo negde sredinom pedesetih: prividno, svako je otisao na svoju stranu.
Poslednji uslovno klasicni, pravi lovacki avion – verovatno MiG-21 – je za svog hladnoratovskog pandana imao McDonell F-4 Phantom II i to je bila tacka od koje prestaje da postoji pravi lovac.
Nije sve, naravno, bilo bas toliko ostro postavljeno: Amerika se opredelila za sofisticirane i takticko tehnicki zahtevne konstrukcije pokrivajuci njima prakticno isto podrucje koje su Sovjeti pokrivali svojim – tada je jos postojao termin – frontovskim lovcima, ciji je MiG-21 bio poslednji pravi predstavnik. Frontovski lovac, lak, jednostavan za odrzavanje, nezahtevan glede obucenosti pilota i ostalog osoblja, sposoban da koristi aerodrome koji se bas i ne moraju, strogo uzev, smatrati aerodromima, cinio je samo jedan segment sovjetske vazdusne moci: nebo iznad samog CCCP su cuvali neki drugi, posebno za takve stvari razvijani avioni koji su bili sve pre nego – lovci.
Postojala je, izvesno vreme, i sredina: Francuska je pedesetih godina proslog veka iznenadjujuce uspesno dizala svoju vazduhoplovnu industriju i to na osnovu doktrine koja je predstavljala svesnu sredinu izmedju americkog mamuzanja tehnologije i sovjetskog – nazovimo ga tako – konstruktorskog minimalizma. Nikako ne treba zaboraviti da se ovde radi o vremenima kada takozvani jaz ili tacnije zaostajanje Sovjetskog saveza glede modernih tehnologija jos uvek nije postojalo: CCCP je bio tehnoloski ravnopravan protivnik, u nekim oblastima cak i nadmocan, tako da su sovjetska resenja glede uslovne tehnoloske jednostavnosti bila pre svega svestan izbor, zasnovan na promisljenoj i dosledno sprovodjenoj doktrini.
Sa te tacke gledista, interesantno bi bilo uporediti dve u svakom pogledu uspele konstrukcije MiG-17 i Dassault Aviation Mystere MD.454 poznatijem kao Mystere IV.
Grubo, to bi izgledalo ovako:
Tabela k’o tabela, obaska sto je skoro nedopustivo uproscena: nema besplatnog rucka ili, srpski receno ni kod babe nema dzabe, sto ce reci da je svaka od uslovnih prednosti jednog ili drugog tipa aviona placena negde na drugoj strani. Tu negde i lezi odgovor na pitanje koji je avion bolji: nije ni jedan, ili je svaki bolji u nekom trenutku i pod nekim uslovima, a taj trenutak i ti uslovi nisu nesto sto se resava prilikom konstrukcije aviona. Oni su, i jos mnogo toga pride, pre i iznad svega pitanje koriscenja aviona kojima se raspolaze – kao i svakog drugog oruzja uostalom – dakle one nezaobilazne doktrine i planiranja nacina na koji neko i negde hoce, zeli i moze – ponekad i mora – da udje u neki oruzani sukob.
I da ga vodi.
Najbolje sto zna i ume, sa onim sto ima.
Obaska sto se hajde da kazemo trend nastavio: Francuzi su mnogo doslednije sledili filozofiju lovackog aviona pa je tako Mirage III vise lovac u klasicnom smislu nego bilo koja savremena americka konstrukcija. I – sledi granu razvoja koju je zapoceo MiG-21, mislim na takozvane smene generacija zapocete ne tako davnih ranih tridesetih kada je poleteo prvi moderni lovac.
zidnenovine 