Lovci, evolucija: nastajanje i razvoj modernog lovackog aviona, 01

Oktobra 1936. prvih 31 aviona Polikarpov I-16 u varijanti koja je oznacavana kao Tip 5, brodom su stigli u Spaniju.
Sa posadama i osobljem za odrzavanje.
Od njih su odmah – osetilo se prisustvo za moderno vazduhoplovstvo skolovanih oficira – formirane 3 eskadrile u cijem su sastavu bili iskljucivo sovjetski piloti.
Escuadrillas de Moscas, 1, 2 i 3.
Ne bi ovo bilo nista narocito, Spanija je tada bila puna aviona, nekoliko desetina tipova, leteli su vec i Nemci, i to ozbiljno, bilo je vec i dobrovoljaca razne sorte, ali pojava I-16 je bila prvi primer pojave modernog borbenog aviona – u ovom slucaju lovca – i njegovog uticaja na takozvani tok ratnih dejstava.
Dogodilo se nesto sto se dogadjalo i dogadjace se sve dok se ljudi budu uzajamno satirali u drustvenoj pojavi poznatoj kao rat: nastao je jos jedan zavijutak u neprekidnoj spirali nadgornjavanja sve usavrsenijeg oruzja, ali je u ovom slucaju, sto se inace retko dogadja, moguce tacno, skoro u dan i sat odrediti trenutak kad jedna strana stekne tehnolosku prednost i natera drugu da brze-bolje odgovori.

Mogli su da odgovore, pa su i odgovorili – Nemci.

U Spaniju je stigao Bf ili Me-109, kako ko vise voli, ali je njegova pojava predstavljala jos nesto znacajno za evoluciju lovca: ovaj avion je bio, sto bi se danas reklo, avion sledece generacije.
Toliko o tehnici, letecim masinama, avionima; ostalo spada u oblast organizacije i doktrine, a u njoj nikakvi avioni, ma koliko oni bili kvalitetni kao tehnicka ostvarenja, nisu nimalo vazni.
Jer – leti se i bori sa onim sto se ima. Niti pojava novog, tehnicki superiornijeg oruzja, znaci da ce protivnik istog casa da batali sve i preda se, niti je onom ko novotariju ima uspeh zagarantovan.
I-16 cesto optuzuju da je bio kopija, najcesce se pominju neke americke konstrukcije, a pri tom se zaboravlja da je svako oruzje pomalo i na neki nacin kopija. Bio je, a to je najvaznije, prvi iskorak lovackih aviona u moderno, nastao kao izraz teznje jedne odredjene doktrine da dobije ono sto joj u tom trenutku treba.
Bio je prvi lovacki avion koji je raskrstio, raskinuo sa Prvim svetskim ratom i okrenuo se tehnickim resenjima koja su u ta vremena bila izistinski nova.
Uvlaceci stajni trap. pre svega, a zatim beskompromisno podredjivanje same konstrukcije zahtevima doktrine.
A doktrina je zahtevala – i dobila – pre i iznad svega brz, po standardima svog vremena dobro naoruzan avion, lak i jednostavan za odrzavanje sto se cesto zaboravlja s obzirom da se ovaj avion najcesce ocenjuje kroz karijeru koju je ostvario u pocetnim fazama Drugog svetskog rata, dakle u vreme kad vec dugo nije bio ono sto je bio pocetkom tridesetih godina 20. veka.
U nastojanjima da se ispune zahtevi doktrine, a pod doktrinom se ovde ne misli samo na kodifikovan skup pravila, ponekad i fantazija na osnovu kojih se neka zemlja priprema za ratovanje, vec i nacin razmisljanja uzet u najsirem smislu, pa – ako se hoce – i mentalitet, potkrala se i jedna sistemska greska: insistiranje na pokretljivosti, manevarskim sposobnostima, bilo je arhaizam koji su nametnula iskustva proslog rata.
Daleko od toga da je za lovacke avione pokretljivost nevazna osobina, ali ce borba izmedju pokretljivosti i nekoh drugih osobina lovaca da – do u danasnja vremena – obelezi evoluciju ove vrste borbenih aviona.

Odgovor:

Sve je tu, samo njega nema: Messerschmitt Bf-109B, motor je jos uvek Junkersov Jumo 210D, ceka se Mercedes.

Nepravda k’o nepravda: notorni Herr Professor Willy Messerschmitt i pilotska zvezda Robert Lusser su proglaseni za tate dok svi preskacu jednog inzenjera prezimenom Franke, evo ga na slici desno.